Еволуција технологије топљења титанијума била је изванредно путовање обележено значајним прекретницама у металургији.
Титанијум, витални метални елемент, који је првобитно откривен, али недовољно искоришћен, био је сведок продора 1910. године када је амерички хемичар Хантер успешно произвео 99,9% чистог метала титанијума користећи методу редукције натријума. Овај метод, познат као „процес ловца“, иако ограничен у приносу, поставио је терен за даље напредовање.
Године 1932, амерички научник Кролл је постигао кључни пробој употребом економичног калцијума за смањење титанијум тетрахлорида на високим температурама, отварајући пут комерцијалној производњи титанијума. Након тога, Кролл је рафинисао процес заменом калцијума магнезијумом, модификацијом која је сада позната као „Кролл процес“, који остаје саставни део модерне производње титанијума.
Револуционарни моменат је стигао 1948. године када је компанија ДуПонт са седиштем у САД увела методу редукцијске вакуумске дестилације магнезијума за масовну производњу титанијума, најављујући почетак индустријске производње титанијума. Овај процес укључује претварање титанијум диоксида у титанијум тетрахлорид кроз хемијске реакције, редукцију тетрахлорида металним магнезијумом да би се добио сунђер титанијум, и коначно пречишћавање сунђерастог титанијума кроз вакуум дестилацију да би се добио чисти титанијум.
Енергетски интензивна природа производње титанијума, која захтева операције на високим температурама, значајно доприноси премиум ценама метала. Тренутно је метода вакуумске дестилације са редукцијом магнезијума, позната по свом врхунском квалитету и оперативној сигурности, широко прихваћена широм света за производњу сунђерастог титанијума. Пут од открића титанијума до производње чистог титанијума трајао је више од једног века, а данас титанијум налази примену у различитим индустријама због својих изузетних својстава и карактеристика перформанси.
